“ZAJEDNO ZA NOVI ŽIVOT”
TRANSPLANTACIJA JE SAMA PO SEBI APSURD – POČINJE ZAVRŠETKOM, A ZAVRŠAVA SE POČETKOM.
Naše priče
Zahvaljujući donoru ja danas živim sa svojom suprugom i ćerkom i gledam kako ona raste. Dočekaću i njen polazak u školu septembra ove godine, što se ne bi desilo da nije bilo donora. U trenutku pre nego što mi je izvršena transplantacija jetre, lekari su mi prognozirali još dva-tri meseca života…
Sećam se razgovora mame i doktorke u Domu Zdravlja, bezbroj pitanja, kako, zašto, pa ona ima samo 11 godina.. Nema pravila, kažu..Ne zna se poreklo, možda je od stresa od bombardovanja…
Negde u 8. razredu krenula sam da se umaram dok hodam uz stepenice, dok je to u srednjoj školi postala svakodnevnica. Period kad sam shvatila da više ne mogu da živim onako kako sam do tada živela je fakultet, kada sam počela da biram na koja ću predavanja i vežbe ići, jer ne mogu da izdržim da idem na sva ili npr. kada bih da potrčim za gradskim autobusom, jednostavno ne mogu, nemam snage. Tada je moj život krenuo nizbrdo.
Život mi se narednih meseci pretvorio u male pobede. Jedan dan sam uspela da ustanem. Drugi da napravim korak ili dva. A onda sam uspela i da odem u kupatilo. To je za moju bolest velika pobeda, jer sam svojim očima videla da sam zdrava…
prijatelji i podrška
