“ZAJEDNO ZA NOVI ŽIVOT”
TRANSPLANTACIJA JE SAMA PO SEBI APSURD – POČINJE ZAVRŠETKOM, A ZAVRŠAVA SE POČETKOM.
Naše priče
Zahvaljujući donoru ja danas živim sa svojom suprugom i ćerkom i gledam kako ona raste. Dočekaću i njen polazak u školu septembra ove godine, što se ne bi desilo da nije bilo donora. U trenutku pre nego što mi je izvršena transplantacija jetre, lekari su mi prognozirali još dva-tri meseca života…
Sećam se razgovora mame i doktorke u Domu Zdravlja, bezbroj pitanja, kako, zašto, pa ona ima samo 11 godina.. Nema pravila, kažu..Ne zna se poreklo, možda je od stresa od bombardovanja…
Nakon osam meseci, usledio je prvi poziv za transplantaciju. Bilo nas je trojica. Svako od nas je ostavio sve svoje stvari u prizemlju Urgentnog centra, presvukli smo se u pižame i otpraćeni smo na odeljenje za transplantaciju. Rasporedili su nas na krevete i onda je krenula prava predstava…
Život mi se narednih meseci pretvorio u male pobede. Jedan dan sam uspela da ustanem. Drugi da napravim korak ili dva. A onda sam uspela i da odem u kupatilo. To je za moju bolest velika pobeda, jer sam svojim očima videla da sam zdrava…
prijatelji i podrška
